22. april 2008 - U Novom Sadu ima čak milion i po kvadrata ravnih krovova, pa svaka kiša stanarima na poslednjem spratu stvara pakao od života.

Mnogobrojni žitelji Novog Sada koji stanuju ispod ravnih krovova ne mogu se nadati da će se u skorije vreme rešiti problema s prokišnjavanjem. 

U gradu ima čak milion i po kvadratnih metara ravnih krovova, pokazuju podaci JKP-a „Stan", koje održava zgrade i stanove.

 Ravne krovove imaju zgrade napravljene u socijalističko vreme, stare između 35 i 40 godina.

Novosađanin Vladimir Kapestenski, koji stanuje na poslednjem spratu zgrade na Bulevaru oslobođenja broj 16, jedan je od nekoliko hiljada stanara Novog Sada koji imaju nerešiv problem zbog ravnog krova.

- Prokišnjava mi najviše u kupatilu, ali i u dnevnoj sobi i kuhinji, tako da su tapete počele da se odlepljuju. To je počelo pre dve godine, a ranije nisam imao takvih problema. Ostario sam i ne znam kome da se obratim. Tražio sam pomoć od predsednika kućnog saveta, ali on je samo odmahnuo rukom. Ostalo mi je samo da pred kišu pripremim lavore i šerpe - priča Kapestenski.

Bogatiji nadograđuju

Poneki Novosađani problem ravnog krova rešili su tako što su svoj stan proširili i nadogradili na ravnom krovu. Takvih nije mnogo jer, pored saglasnosti skupštine stanara, za takav poduhvat treba imati i novca. Tako je problem ravnih krovova, u stvari, ogledalo finansijske nemoći i nedostatka solidarnosti.

Po rečima Mirka Jeftovića, menadžera za odnose sa javnošću JKP-a „Stan", ovo preduzeće ima ugovor sa 2.260 skupština stanara, ili 58.000 stanova, ali godišnje rekonstruiše i sanira između 12.000 i 15.000 kvadratnih metara ravnih krovova.

- U svakom pogledu smo sposobni da mnogo više uradimo, ali problem je u tome što većina skupština stanara to ne zahteva jer ne žele da snose troškove, pošto stanari sa donjih spratova smatraju da su ravni krovovi problem samo onih komšija koje pod njima žive. Ovakvo ponašanje je u suprotnosti sa propisima koji definišu opšti i zajednički interes i nalažu svim stanarima jedne zgrade da snose troškove srazmerno kvadraturi stana - kaže Jeftović.

On skreće pažnju na to da ugovori sa skupštinama stanara njegovo preduzeće obavezuju u pogledu tekućeg održavanja zgrada, dok su ravni krovovi problem investicionog održavanja.

Grad Novi Sad preduzeo je mere iz svoje nadležnosti u ovoj oblasti. Generalnim urbanističkim planom definisane su zgrade na kojima mogu da se postave lako nosivi krovovi. Ali, budući da su stanovi privatno vlasništvo, niko ne može da naredi da se ti krovovi i izgrade.

Vladimiru Kapestenskom jedino ostaje da i dalje u pripravnosti drži lavore i šerpe i da se nada da će komšije iz zgrade jednom shvatiti da je problem koji ima ipak zajednički.

Izvor: PRESS