Međutim, problem je nesloga među vlasnicima koji oko toga ne mogu da se dogovore, nedostatak finansijskih sredstava, prikupljanje potrebne dokumentacije, sporost nadležnih organa čije stručne komisije obavljaju pregled i donose odluku da je zgrada podobna za korišćenje. Radi se često o zgradama u kojima bez problema stanari stanuju i po dvadeset i više godina.

Problem sa upotrebnom dozvolom postoji i u nekim slučajevima kod novoizgrađenih objekata, gde je investitor nestao a zgrada ostala bez upotrebne, a u nekim slučajevima i građevinske dozvole. Ako na objektu postoje određeni nedostaci i nepravilnosti zbog kojih ne može da dobije upotrebnu dozvolu, ili može da je dobije uz obavezu da se ove nepravilnosti otklone u određenom roku, postavlja se pitanje ko će te radove izvesti i o čijem trošku, ako je investitor otišao pod stečaj a izvođač radova takođe više ne postoji.

Ugovori o otkupu stanova koje su vlasnici zaključili sa davaocem stana garantuju pravo na upis vlasništva u zemljišnu, odnosno javnu knjigu. Ugovori koje su sa investitorom zaključili davaoci stanova u otkup garantuju da zgrada neće imati pravne nedostatke. U situaciji kada nema ni investitora ni preduzeća od koga je stan otkupljen, država bi trebalo da preuzme odgovornost za otklanjanje postojećih tehničkih i pravnih nedostataka na takvim zgradama. U svakom slučaju, postoji potreba da se ova pitanja regulišu novim propisima, tako da se na brz, efikasan i finansijski pristupačan način može doći do upotrebne dozvole za ove objekte.

Izvor: Politika