15. maj 2008 - Za poljoprivrednim zemljištem u nekim delovima srpske prestonice vlada prava jagma, ne samo kod domaćih, nego i kod stranih kupaca.

Slovenci i Austrijanci uveliko ga kupuju, polako ulaze Česi, sve više je Rusa i Ukrajinaca. Za naše prilike vrtoglave cene jednog ara - i 20.000 evra, koje oni sada plaćaju, u relativno kratkom roku doneće im profit izražen u milionima evra.

Najtraženije zemljište

1. Autoput Beograd-Šid: 2.500 -10.000

2. Autoput beograd-Novi Sad: do 20.000

3. Ibarska magistrala: tek postalo aktuelno

4. Autoput Beograd -Niš:  tek postalo aktuelno

5. Obrenovački autoput: 10.000-15.000

6. Savska strana Makiša: 10.000-15.000

Cene su izražene u evrima

Sagovornici koji se godinama bave prometom nekretnina u Beogradu složni su u oceni da je u ovom času najtraženije poljoprivredno zemljište uz samu ivicu autoputa Beograd-Šid, sve do Šimanovaca, a odatle ka Pećincima.

- Ako je reč o urbanizovanom zemljištu, cena ide do 10.000 evra po aru, inače, minimum je 2.500 evra. Prosečna cena je oko 5.000 evra. Najskuplji ar je u Šimanovcima i Krnjevcu, jer je tamo zemljište urbanizovano i mogu da budu sagrađeni industrijski objekti - kaže Vladimir Kujović iz agencije „Menadžer“.

Kaća Lazarević iz agencije „Alka“ ukazuje da je na tom delu autoputa, uprkos velikoj tražnji, ponuda veoma slaba, možda i zato što vlasnici čekaju da bude donet Detaljan urbanistički plan, kada sledi vrtoglavi rast cena. Koliki, govori podatak da je kod stare dobanovačke petlje ar urbanizovanog zemljišta (surčinska opština) dvostruko skuplji od onog koje pripada Zemunu (nije urbanizovano). To je i objašnjenje činjenice da je danas najviše na ceni zemljište koje još nije urbanizovano, ali za koje će Detaljni urbanistički plan uskoro da bude usvojen. Kad se u bescenje pazari to zemljište, pa posle urbanizacije podigne stambena zgrada, profit se iskazuje u milionima evra.

Novosadski autoput je odavno meta trgovaca zemljištem ili biznismena koji tragaju za placem za podizanje poslovnog prostora, stambenih zgrada, mini fabrika... Tu cene idu između 15.000 i 20.000 evra po aru, za zemljište koje je uz sam autoput, počev od zemunske Altine ka Batajnici i Novom Sadu. Inđija izrasta u srpsku Silikonsku dolinu i tamo su cene svih nepokretnosti u stalnom porastu.

- Od Ikarbusa ka novoj dobanovačkoj petlji Izraelci planiraju da sagrade nekoliko stotina hiljada kvadratnih metara stambenog prostora da bi oborili cenu stanova u Beogradu. Videćemo da li će im to poći za rukom. Sigurno je da će za najviše deceniju i po Novi Beograd biti spojen sa Dobanovcima i Ugrinovcima - govori Kujović. On uočava da je u zametku nova kultura življenja: imamo prve simptome tendencije da se Beograđani preseljavaju na tzv. periferiju, kao što su Ugrinovci, jer je tamo život mnogo mirniji i udobniji.
U poslednje vreme sve je atraktivnije zemljište duž Ibarske magistrale.

- U pravcu ka Nišu, najbrža i veoma velika zarada postiže se kupovinom placeva uz sam autoput, za gradnju benzinskih pumpi i pratećih objekata. Veoma je velika potražnja za takvim parcelama. Bubanj potok je već rasprodat u potpunosti - kaže Lazarevićeva, ukazujući da ništa manji profit ne ostvaruju oni koji investiraju u hotele i hostele u Beogradu.
Obrenovački stari, ali i autoput je takođe investiciona „Meka“.

- Kod Makiša ar sada vredi od 10.000 do 15.000 evra. Ista cena je i na starom obrenovačkom putu, ali sa desne strane, ka Adi Ciganliji. Investitori kupe zemljište i ništa ne rade, znaju šta čekaju. Najviše kupuju Slovenci i Austrijanci koji koriste kredite Evropske banke za obnovu i razvoj. Na ovom tržištu trenutno vlada zatišje zbog izbora - kaže Kujović.
Do veoma jeftinog zemljišta snalažljiviji biznismeni dolaze tenderskom kupovinom nekadašnjih srpskih giganata. Lazarevićeva navodi prodaju IMT, na čijem zemljištu se može podići stambeni blok, što kupcu propale firme donosi zaradu od više miliona evra, kakvu je, u tako kratkom roku, naglašava ona, u drugoj vrsti biznisa gotovo nemoguće realizovati.
Prema tome, ko ima, taj i investira upravo u kupovinu zemljišta, nastoji da zaokruži što veću parcelu, na desetine hektara, što višestruko uvećava devizni konto, čak i u varijanti da novi kupac „samo“ preproda zemljište.

Bojan Krišto: „I Aerodrom kupuje“

Bojan Krišto, direktor Aerodroma „Nikola Tesla“, kaže da je država vlasnik zemljišta kojim oni raspolažu, da bez saglasnosti Vlade ne mogu da ga otuđe i da njemu „na pamet ne pada da išta proda“.
- Početkom ove godine, od pravih vlasnika a ne špekulanata, kupili smo između 30 i 40 hektara. Po proceni sudskih veštaka, platili smo 1.500 evra po aru. Početkom septembra trebalo bi da bude raspisan tender za partnera radi gradnje kargo terminala. Cenu zemljišta određuje njegova namena, tako da hektar zemlje uz autoput može da košta i dva miliona evra ako je tu DUP predvideo veliku koncentraciju objekata. Primera radi, ukoliko je na pola hektara predviđena benzinska pumpa, to može da košta i milion evra, a ako je planiran parking, isto to zemljište vredi mnogo manje.

Što vredi, to se i ne prodaje!

Kad je reč o tržištu ostalih nekretnina, posrednici su uočili da ono što zaista vredi - nije na tržištu. I, teško da će ikad tu dospeti.Kao „ziher“ investiranje preporučuju kupovinu salonskih stanova, jer ih uskoro neće biti na tržištu, ali zato ti stanovi uvek „drže“ dobru cenu. Inače, najveća ponuda manjih placeva sada je u Zemunu, Batajnici, na Novom Beogradu i Miljakovcu.

Izvor: http://www.blic.co.yu