Tržište nekretnina je počelo da se menja i razvija u poslednjih par godina zahvaljujući većem prilivu stranih investicija. Ali, bez obzira na veliki pomak ostvaren u prethodnom periodu, još uvek postoji rizik da razvoj tržišta nekretnina bude usporen ukoliko se određeni problemi ne reše. Glavna ograničenja koja investitori navode jesu politička nestabilnost u zemlji, nedostatak odgovarajućih lokacija, nedostatak planova detaljne regulacije, komplikovana procedura za dobijanje građevinskih dozvola i prenos vlasništva nad zemljom. Uprkos prilivu investicija, u Srbiji je sporo i skupo graditi i to povećava tražnju i podiže cenu.

Srbija stoga mora da obezbedi neophodne uslove za efikasno funkcionisanje tržišta nekretnina kako bi za kratko vreme privukla domaće i strane investitore koji bi mogli značajno da utiču na dalji razvoj tržišta nekretnina i obezbeđivanje komparativne prednosti Srbije u odnosu na zemlje u regionu.

Trenutno najdinamičniji segment u oblasti razvoja nekretnina predstavljaju rezidencijalni projekti. To je ujedno i najdeficitarniji sektor i tržištu je, po nekim procenama, potrebno 200.000 novih stanova. Očekuje se da će potražnja stabilno rasti u godinama koje dolaze. Ovom trendu će doprineti oživljavanje ekonomije, poboljšanje makroekonomske slike društva i povećanje opcija kreditiranja.

Većina kupaca sada očekuje bolje uslove od onih koje većina stambenih objekata izgrađenih 1990-tih i ranije pruža. Stoga su investitori počeli sa izgradnjom novih, modernih, kvalitetnih stanova kao što su kompleksi Oaza, Panorama Dedinje, Mačkov kamen, Karijatide itd. Većina ovih kompleksa A klase ispunjava svetske standarde stanovanja koji podrazumevaju podzemnu garažu sa direktnom vezom, službu održavanja zajedničkih prostorija, video-interfon sistem, bazen, teretanu, dvorište sa vegetacijom za momente opuštanja i slične sadržaje. Prodajne cene ovakvih stambenih jedinica srednjeg i visokog kvaliteta su sledeće: u centru i na Vračaru cena se kreće od 2.500 do 4.000 evra po metru kvadratnom, na Dedinju od 2.500 do 3.500 evra po kvadratu i otprilike isto toliko na Novom Beogradu. Cena kvadratnog metra stana počeće da pada tek kada neki strani investitor počne odjednom da gradi pola miliona kvadrata ili stambene blokove poput Univerzitetskog sela koje će biti završeno 2009. godine. Završetak ovog projekta će omogućiti plasman oko 2.000 stambenih jedinica više na tržištu.

Iako su centar Beograda i Novi Beograd trenutno najtraženije lokacije, po nekim procenama izgradnja obilaznice oko Beograda povećaće atraktivnost naselja na periferiji kao što su Vidikovac, Železnik, Petlovo brdo i naselja duž Ibarske magistrale. Planirana izgradnja šoping centra na Ceraku od strane zajedničke kompanije Meril Linč/MPC Propertis svakako će doprineti tome.
Kada je reč o izgradnji poslovnog prostora u Srbiji, tu je situacija pomalo specifična. Na početku tranzicije u našoj zemlji, da bi strane kompanije došle u Srbiju, bilo je neophodno da se obezbedi poslovni prostor koji bi zadovoljio njihove potrebe: tehnička opremljenost, lokacija, parking prostor, sigurnost, funkcionalnost. Takvog prostora je tada bilo veoma malo, ali je situacija danas poboljšana. Beograd, a prvenstveno Novi Beograd, do danas je dobio nekoliko prestižnih poslovnih zgrada kao sto su: Ušće Tauer, Atrium, Erport siti, GTC, zgrada Komtrejd grupe. Ovakvim poslovnim zgradama po pravilu upravljaju Properti menadžeri koji organizuju upravljanje, čišćenje i održavanje prostora. U ovim poslovnim kompleksima obično je omogućeno zakupcima da definišu kakav prostor žele. Do ugovaranja sa zakupcima izvedeni su samo glavni radovi, dok o broju kancelarija, rasporedu, instalacijama, sigurnosnim merama i sličnim detaljima, odlučuje zakupac i to finansira. Ovi objekti se uglavnom rentiraju i cene zakupa se kreću od 19 do 23 evra po kvadratu na Novom Beogradu i do 55 evra po kvadratu u centru grada.

Po nekim procenama, međutim, očekuje se da će doći do ravnoteže između ponude i tražnje što će dovesti do umerenog pada cena renti. Završetak GTC ekskluzivnog projekta Avenija 19, predviđen do kraja 2008. godine, kao i nekoliko novih projekata klase A i B, dodatno će uravnotežiti cene i obogatiti ponudu poslovnog prostora.

Ono što predstavlja najveću novinu na našem tržištu nekretnina jeste izgradnja šoping centara. Do poslednjeg kvartala 2007. godine došlo je do otvaranja nekoliko šoping centara u Beogradu, što je povećalo ukupnu površinu za zakup za više od 70.000 metara kvadratnih. Imocentar Bežanijska Kosa, Rodić i Delta siti locirani na Novom Beogradu i Zira u centru Beograda su primeri nekih od njih. Očekuje se i planirani završetak Ušće šoping centra u prvom kvartalu 2009. godine od strane investitora Meril Linč/MPC Propertis. Ušće šoping centar biće regionalni centar u Srbiji i prostiraće se na više od 130.000 metara kvadratnih. Ekskluzivni prodajni prostor u ovom centru sastojaće se od oko 160 lokala poznatih lokalnih i stranih brandova. Za neke od stranih brendova ovo će predstavljati prvi ulazak na srpsko tržište. Supermarket, restorani, barovi i bioskopske sale biće deo sadržaja u novom šoping centru.

Gore pomenuti završeni i započeti šoping centri sigurno neće zadovoljiti sve potrebe i mogućnosti srpske prestonice. Po nekim procenama, Beograd ima prostora za 700 do 800 hiljada metara kvadratnih šoping centara. S obzirom na to da su se projekti velikih tržnih centara pokazali kao veoma profitabilni u zemljama regiona, isti rezultat se očekuje i u našoj zemlji.Deficit stambenog prostora, potrebe za novim poslovnim prostorom i nezasićenost srpskog tržišta ritejl prostorom, svakako čine Srbiju primamljivom za nove investitore i daje joj mogućnost da zaista postane glavni igrač u regionu.

Izvor: Danas