- Od 2000. godine, kada smo suprug i ja zasnovali porodicu, do sada smo se selili osam puta. U međuvremenu smo dobili četvoro dece. Branko (6), Ilinka (5), Strahinja (3) i Jovan (2) sa nama su prošli sve i svašta. Oni koji izdaju stanove, osobe sa decom tretiraju kao nepoželjne i što je dece više, veće su šanse da te odbiju, ili će pakleno zaceniti stan koji izdaju. Zbog toga suprug i ja danonoćno radimo, ali nikako da sastavimo kraj s krajem. Koliko smo para potrošili na gazdarice mogli smo podići kuću - kaže Jasmina Prdić.

Ona kaže da joj je najteže pao boravak u iznajmljenoj kući koju su delili sa još dva bračna para. Svako je plaćao po 150 evra plus režije. Prepirke oko podele troškova su ih primorale na traženje novog stana.

Sa sličnim problemima suočava se veliki broj mladih bračnih parova, koji se posle stupanja u brak iznenade cenama kirije. Za stanove stare do dva veka na atraktivnim lokacijama u centru stanodavci traže od 300 do 400 evra. Na periferiji je jeftinije, ali mnogi mladi koji su tek stupili u brak u početku radije stanuju u centru. Kasnije, suočeni sa životnom zbiljom, krenu u potragu za jeftinijim lokacijama i često se gorko razočaraju.

U najtežoj poziciji su nezaposleni i oni koji su dobili otkaze jer su njihova preduzeća propala, a takvih je u Sremskoj Mitrovici mnogo.

- Nisam verovala šta sve ljudi izdaju, a da se pri tom ne stide. Za vlažne, polusrušene straćare bez vode, pune buba i glodara, tražili su nam 100 evra mesečno. Bili smo i u kolektivnom stanovanju u Šećer sokaku, a to je prava katastrofa. Od lopova ne možeš ni veš da okačiš. U to vreme sam kod Kineza radila za 5.000 dinara mesečno, a muž je otpušten iz „Mitrosa“. Dvoje dece imamo, pomoći niotkuda - seća se Vesna Radekić.

Izvor: Blic