Međutim, iako su nakon bivšeg ministra Predraga Bubala još mnogi uhvaćeni „s rukama u vreći“, a u međuvremenu se otvorila i podaferica oko malverzacija s korišćenjem službenih limuzina, ceo slučaj će se, po svemu sudeći, okončati pukim vraćanjem „vreće“ državi i njenim dodeljivanjem nekim novim ministrima, bez pozivanja ovih prošlih na bilo kakvu odgovornost. Što, nažalost, i nije previše čudno, jer je cela priča od samog početka više ličila na nemušti obračun s političkim protivnicima – koji je izmakao kontroli kada se ustanovilo da ni pripadnici proevropske Vlade nisu bili imuni na slične malverzacije – nego na istinsku nameru da se raskrsti makar s tako evidentnim zloupotrebama službenog položaja uz propisno kažnjavanje počinilaca.

– Bar za sada ne vidimo konkretne pomake u tom pravcu, sem onog zahteva premijera Mirka Cvetkovića da se pitanje raspodele službenih automobila reši uvođenjem posebnog pravilnika o tome – ocenio je za „Dnevnik“ izvršni direktor „Transparentnosti Srbija“ Nemanja Nenadić. – S druge strane, kada je reč o službenim stanovima, nema naznaka da se čak i u najavi traga za sistemskim rešenjem koje bi nas rasteretilo ovakvih problema u budućnosti. Istovremeno, nije jasno čak ni to hoće li iko od prozvanih funkcionera biti pozvan na odgovornost zbog davanja netačnih podataka. Nije toliko sporno to što je za dodelu službenog stana dovoljno da onaj kome se dodeljuje podnese pismenu izjavu da on i članovi njegove porodice ne poseduju nekretnine u Beogradu, već je sporan izostanak obimne provere te tvrdnje od nadležnih organa.

Goati: Bez bolećivosti

Predsednik organizacije Transparentnost Srbija Vladimir Goati ocenio je da je neophodno ozbiljno razmotriti i izmeniti propise o korišćenju stanova i automobila u državnoj svojini. On je rekao da bi posebno trebalo da bude sankcionisan bivši ministar privrede Predrag Bubalo, ukoliko je tačno da je on koristio službeni stan iako je imao vlastiti u Beogradu. On je dodao da bi prelaženje preko takvog slučaja moglo biti protumačeno kao znak bolećivosti i jedna vrsta poruke za sve koji čine slične stvari na nižim nivoima hijerarhije.

Da ima volje, sudnice bi zagušili nesavesni funkcioneri

– Vode se polemike o javnosti podataka i obavezi prijavljivanja imovinske karte funkcionera, ali mislim da je pri tom mnogo bitnije pitanje provere tačnosti podataka iz njihovih izveštaja i da je to mehanizam koji bi trebalo implementirati u zakonska rešenja. Najava krivičnih sankcija za nepoštovanje zakonskih obaveza te vrste bi verovatno dovela do uozbiljavanja, naravno, ukoliko bi neko pokretao postupke protiv funkcionera koji se o to ogluše. A imajmo u vidu da bi, da već imamo takav zakon, u ovom trenutku možda i 10.000 funkcioenra došlo pod udar takvog zakona samo zbog činjenice da nisu podneli izveštaj o imovini pre stupanja na funkciju, a da ne govorimo o tačnosti tih izveštaja – upozorio je Nemanja Nenadić.

Istini za volju, postavlja se pitanje koliko bi se takve tvrdnje uopšte i mogle proveriti, s obzirom na stanje evidencije o vlasništvu nad nepokretnostima, koje je u Beogradu odavno ogroman problem. Veliki broj stanova i dalje uopšte nije uknjižen a, čak i kada jeste, podaci koji se mogu naći o vlasnicima ne odgovaraju stvarnom stanju stvari, jer se mnogi stanovi i dalje vode na nekakve stambene zadruge koje su ih izgradile pre 20-30 godina, dok se pravi vlasnici nikada nisu upisali u katastar. Takođe, istraživanje bi moglo da se sprovede i preko evidencije Poreske uprave, ali se verovatno ni tu ne bi mogli pronaći svi podaci.

– Ukoliko bi se obavile provere, za čime evidentno postoji potreba, to svakako ne bi bilo nimalo lako obaviti. Ali treba istaći da i ova pisana izjava koju funkcioneri podnose za sobom povlači i materijalnu i krivičnu odgovornost za ono što u njoj stoji, ukoliko se utvrdi da to ne odgovara istini. Samim tim, onaj ko je ostvario pogodnost na koju nije imao pravo rizikuje da zbog toga bude sudski gonjen i stvari tu nisu baš tako naivne, pod uslovom da postoji volja države da se s tim zaista ozbiljno pozabavi – napomenuo je Nenadić.

Međutim, on je primetio da slučaj s aktuelnim zloupotrebama prava na službene stanove umnogome podseća na ne tako davnu skupštinsku aferu vezanu za naplaćivanje dnevnica za poslanička putovanja. I tada su, isto kao i u ovom slučaju, dnevnice i putni troškovi isplaćivani samo na osnovu pisanih izjava narodnih poslanika da su vozeći se svojim automobilom određenog dana išli na sednicu Skupštine Srbije ili skupštinskog odbora.

– I takve pisane izjave, na osnovu kojih se podigne novac a da pri tom ono što piše u izjavi nije tačno, povlače za sobom krivičnu odgovornost. Međutim, interesantno je primetiti da se ni pored velike buke u javnosti, koja se tim povodom podigla još pre tri godine, Tužilaštvo nikada nije oglasilo, niti je obznanilo da je ispitalo sumnje u tačnost poslaničkih izjava, pa da je, možda, utvrđeno da nije bilo prekršaja. Drugim rečima, nije se desilo ništa, što stvara poprilične rezerve da će ovaj put biti išta drugačije – smatra Nenadić.

Izvor: Dnevnik