Zašto imamo najskuplje zemljište u okruženju
Zbog interesovanja stranih investitora, građevinsko zemljište višestruko je poskupelo 22. septembar 2008 - Naknada za građevinsko zemljište za izgradnju zgrade od 1.000 kvadratnih metara u centru Beograda je između 400.000 i 600.000 evra, dok je u prestižnom Beču oko 200.000 evra. Najskuplje zemljište u regionu plaćaju investitori u Srbiji, jer u našoj zemlji ta stavka iznosi 40 odsto svih ulaganja, dok je u državama u okruženju taj procenat od 20 do 25 odsto, ističu stručnjaci za nekretnine. Američka agencija za pomoć i razvoj (USAID) prošle godine je u okviru svog projekta „Podsticaj ekonomskom razvoju opština" došla do zaključka da naknada za uređenje građevinskog zemljišta u Beogradu učestvuje sa čak 50 odsto u ceni kvadratnog metra novoizgrađenih stanova, dok se učešće cene komunalnog uređenja građevinskog zemljišta u drugim gradovima Srbije „kreće" od 20 do 30 odsto.

- Hrvatska je, na primer, limitirala iznos ove naknade na najviše deset odsto od cene kvadratnog metra novoizgrađenog stana u prethodnoj godini - kazala je Tatjana Pavlović-Križanić, predstavnik Američke agencije za pomoć i razvoj.

Milan Parivodić, bivši ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, kaže da je naknada za građevinsko zemljište za izgradnju zgrade od 1.000 kvadratnih metara u centru Beograda između 400.000 i 600.000 evra, dok u Beču to košta oko 200.000 evra, s tom razlikom što kupac u Austriji postaje vlasnik zemljišta, a u Beogradu može dobiti samo pravo na korišćenje.

Atraktivne zone: Zlatibor, Kragujevac, Šabac...


Skupština opštine Čajetina nedavno je raspisala licitaciju za izdavanje u zakup placeva, po početnoj ceni od 21.000 evra po aru. Trinaest parcela ukupne površine 86 ari u zlatiborskom naselju Obudojevica, biće izdate na rok od 99 godina, a početna cena ara najjeftinijeg placa vredi 21.000 evra, a najskupljeg 25.000 evra. Od ovog posla opština Čajetina zaradiće najmanje 144,3 miliona dinara, odnosno 1,87 miliona evra.

Zbog interesovanja stranih investitora, građevinsko zemljište u Kragujevcu višestruko je poskupelo za poslednjih godinu dana. Kao ilustracija, navodi se primer naselja Stara radnička kolonija, u kojoj su prošle godine parcele prodavane za 19.000 evra po aru, a sada je njihova početna cena 40.000 evra.

Cene zemljišta su porasle i u Šapcu, pa je tako u blizini Severozapadne radne zone i duž magistralnog puta Šabac-Loznica hektar dostigao vrednost od 100.000 evra po hektaru, što je i do 50 puta skuplje od cene poljoprivrednog zemljišta u drugim delovima Mačve.

Monopol na zemljište


- Državna monopolizacija gradskog građevinskog zemljišta, plaćanje visokih naknada za njegovo korišćenje, usložnjena birokratija i otežano dobijanje građevinskih dozvola, samo su neki od problema tržišta nekretnina u Srbiji - smatra Parivodić.

Da je sporno pitanje vlasništva nad zemljom veliki problem na koji nailaze strani investitori u Srbiji, smatra i Stevan Avramović, predsednik Unije poslodavaca Srbije, koji podseća da nakon što investitor kupi zemljište, država i dalje ostaje njen vlasnik. Avramović zato tvrdi da je najvažniji zakon koji bi trebalo po hitnom postupku usvojiti Zakon o vlasništvu, koji je, napominje, neophodan zbog većeg dolaska stranih investitora u Srbiju.

- To je najvažniji zakon, jer kako objasniti stranim ulagačima da on treba da kupi zemljište, da plati državi porez, takse na prevod nekretnine, a da je posle svega to zemljište i dalje državno. Hoćete da neko ulaže u vašu zemlju, a šaljete ga da hoda od šaltera do šaltera - kazao je Avramović za Biznis.

Strane kompanije nastoje da postanu vlasnici zemljišta na kome grade, što im sada nije omogućeno, već oni sada zemljište dobijaju u zakup na 99 godina. Takvo odobrenje oni mogu da dobiju isključivo od lokalne samouprave, u čijoj je nadležnosti donošenje odluke o davanju zemljišta u zakup. Investitori se žale da, zbog toga što u Srbiji ne mogu da postanu vlasnici zemljišta, nisu u mogućnosti da zatraže hipotekarne kredite, koji su im neophodni u daljem poslovanju.

Nesigurni investitori


Svesni da takvi propisi odbijaju investitore, nadležni najavljuju da će do kraja godine biti izmenjeni zakoni o planiranju i gradnji, a vrlo brzo će biti donet i dugoočekivani zakon o denacionalizaciji.

Takođe, nadležni tvrde da nije po zakonu ono što čine pojedine lokalne vlasti u Srbiji - besplatno nuđenje zemljišta stranim investitorima. Međutim, ima i suprotnih mišljenja.


Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, izjavio je da problem svih opština za privlačenje velikih investitora u takozvanim grinfild projektima u tome što ni jedna opština ne raspolaže dovoljnom količinom zemljišta u sopstvenom vlasništvu i predložio da Vlada Srbije uvede novu stavku u budžetu, koja će služiti kao pomoć lokalnim samoupravama u otkupu zemljišta za formiranje atraktivnih industrijskih zona.

- Cilj je da se strateškim investitorima u oblastima koje dovode do povećanja izvoza i zaposlenosti besplatno da zemljište, ukoliko lociraju svoje fabrike u određenim opštinama. U razgovoru sa gradonačelnikom Jagodine došli smo do zaključka da bi u tom gradu trebalo da se napravi jedna takva industrijska zona od 26 hektara pored autoputa. Republička vlada će obezbediti sredstva za otkup tog zemljišta, a uslov će biti da se pronađe strateški investitor koji bi sagradio potpuno novu fabriku. To je vizija razvoja kroz pomoć države u formiranju industrijskih zona, koje bi bile pogodne za grinfild investicije - kazao je Dinkić.

Izvor: Biznis
 

Pošaljite komentar


Verifikacioni kod
Osveži

SEO by Artio
Bluetooth marketing - Blues advertising