Crnogorski kvadrat najskuplji u regionu
Glavni ekonomista CBCG Nikola Fabris 18. septembar 2008 - Cijene nekretnina u Crnoj Gori su među najvišim u regionu, pokazala je analiza Centralne banke. Podaci Monstata pokazuju da je vrijednost izvršenih građevinskih radova bila je 126,4 miliona eura, što je 60 odsto više nego u prvoj polovini prethodne godine, tako da je građevinarstvo jedna od najprofitabilnijih djelatnosti, ocijenio je u intervjuu “Danu” glavni ekonomista Centralne banke Nikola Fabris. ~Kako komentarišete pad direktinih stranih investicija u ovoj godini?
-Priliv neto stranih direktnih investicija u prvih sedam mjeseci bio je 346 miliona eura, odnosno 2,9 odsto manje u odnosu na isti period prethodne godine. Treba imati u vidu da se dio SDI krije u kreditima, jer se tako smanjuje plaćanje poreza na dobit. U pitanju je izuzetno visok priliv, koji predstavlja preko 20 odsto procijenjenog BDP-a, što je još značajnije imajući u vidu tekuću globalnu finansijsku krizu, koja je povećala rizik i troškove ulaganja. Visokim prilivom se smatra 10 odsto ili više BDP-a. Osnovni razlog smanjenja priliva SDI je manje ulaganje u nekretnine, kao posljedica djelimičnog zasićenja tržišta i teškoća oko knjiženja zemljišta. Značajno je, međutim, da se popravila strukura stranih direktnih investicija, odnosno poraslo je ulaganje u preduzeća i banke.

~Da li su mjere CBCG za ogranizovanje rasta kredita ugrozile poslovanje? kompanija?
-Prilikom određivanja kreditnih limita vodili smo računa da nađemo balans između očuvanja finansijske stabilnosti i privrednog rasta. Targetirana stopa rasta kredita od 40 odsto je jedna od najviših u regionu. Prema procijeni Sekretarijata za razvoj realni rast BDP-a bio je osam, odsto u prvoj polovini godine, što spada među najviše stope rasta u regionu i Evropi, te potvrđuje da smo našli dobar balans.

Kakva je likvidnost u firmama?
U našoj statistici ne postoji indikator koji bi nam nedvosmisleno mogao ukazati kakva je situacija sa likvidnošću preduzeća. Intutitivno stičem utisak da ona još nije zadovoljavajuća, ali da se popravlja. Posredno se do takvog zaključka može doći i preko podataka o iznosu duga preduzeća koja su u blokadi. Na kraju 2006. godine on je bio 81,7 miliona eura, a na kraju jula 2008. godine 86,2 miliona, što ynači da iznos duga raste sporije od BDP-a.

~S obzirom na rastuću inflaciju, da li su kamate na štednju realno pozitivne, odnosno da li će ih banke povećavati?
-U ovom trenutku su realno negativne i aktivna i pasivna kamatna stopa. U odnosu na kraj prethodne godine prosječna pasivna kamatna stopa je povećana sa 3,35 na 3,92 odsto. To je prilično visoko, jer u eurozoni kamata na depozite oročene preko dvije godine iznosi nešto preko 3 odsto. Određivanje nivoa i aktivnih i pasivnih kamatnih stopa je u domenu poslovne politike banaka, a na njihov nivo će svakako uticati kretanja na globalnom finansijskom tržištu, ponuda i tražnja za kreditnim sredstvima i konkurencija na tržištu.

~Kolika će, po vašoj procjeni, biti inflacija do kraja godine i kako će se odraziti na javne finansije i standard građana?
- To je teško precizirati, ali je izvjesno da će biti nešto viša nego lani. Uvijek je poželjno da inflacija bude što niža, ali glavni cilj ekonomske politike nije inflacija sama po sebi, već rast BDP-a, odnosno životnog standarda. Ostvaren je rast BDP-a od osam odsto, a prema podacima Monstata neto plate su u prvih sedam mjeseci porasle za 25,3 procenta, što je značajno više od inflacije. U budžetu je i dalje prisutan visok suficit, što ukazuje da inflacija na ove tri veličine nije imala značajnije negativne implikacije, što, pet, ne znači da možemo biti zadovoljni i ignorisati kretanje inflacije.

~S obzirom na planove za izgradnju autoputa, vodovodnog i kanalizacionog sistema na Primorju, koliko Vlada može dodatno da se zaduži kod inostranih banaka, a da ne ugrozi makroekonomsku stabilnost?
- Crna Gora spada trenutno u grupu nisko zaduženih zemalja, jer je učešće javnog spoljnog duga u BDP-u na kraju juna iznosilo 16,3 odsto. Prema ovom kriterijumu nisko zadužene zemlje su one čije učešće u spodljnom dugu iznosi do 30 procenata. To znači da po ovom kriterijumu postoji prostor za inostrano zaduživanje od oko 14 odsto BDP-a. Ne bi bilo tragično ukoliko bi se i malo probio ovaj limit, to jest ukoliko bismo bili u donjoj granici srednje zaduženih zemalja. Ne treba izgubiti iz vida da postoji prostor za zaduživanja na unutrašnjem tržištu. Ove projekte treba raditi po modelu privatno-javnog partnerstva, jer bi se na taj način smanjila potreba za zaduživanjem.

Izvor: Dan
 

Pošaljite komentar


Verifikacioni kod
Osveži

SEO by Artio
Bluetooth marketing - Blues advertising