– Projekat sanacije na gradilištu na Zvezdari uradiće profesori sa Građevinskog fakulteta. Gradnja može da bude nastavljena tek kada stanje bude stabilno i kada se overe izmenjeni projekti sanacije, ali i izgradnje – kaže Dragana Pešić, glavni gradski građevinski inspektor.

Novost nije to što će inspekcija da podnese prekršajne, krivične i prijave za privredni prestup, kako je, kažu i dosad činila. Vest bi bila kada bi se za koji dan čulo da je neko osuđen ili da je Sud časti Inženjerske komore Srbije zabranio rad inženjerima na određeni vremenski period.

Pešićeva kaže da je na nadležnim sudskim organima i struci da istraže uzroke ovih događaja, a informaciju da li je neko kažnjen, inspekcija ne dobija. Sud ih, tvrde, jedino obavesti da nema osnova za podizanje krivične prijave, jer dok predmet dođe na red investitor dobije potvrdu o prijemu radova, bez obzira na to što u trenutku podnošenja krivične prijave nije imao papire na osnovu kojih je mogao da gradi.

– Kao svedoci na sudu obično budemo pozvani najranije posle pet-šest meseci kada su u pitanju slične situacije kao ovih dana. Kada je reč samo o bespravnoj gradnji, bez posledica po život i zdravlje ljudi, pozivi stižu tek posle godinudana. Zapisnike i rešenja redovno dostavljamo i Inženjerskoj komori, ali nas ne obaveštavaju da je neko kažnjen. To uglavnom saznajemo preko medija – kaže Pešićeva.

Ko je zapravo odgovaran za brojne nesreće na gradilištima usled obrušavanja zidova, aktiviranja klizišta, gutanja susednih objekata ili uzrokovanja štete na obližnjim već izgrađenim objektima? Odgovor je uvek isti – onaj drugi. U lancu investitor – izvođač radova – projektant – inspekcija – sud – oštećene komšije greške se teško priznaju. Kao opravdanje za kršenje zakona investitori navode to što se ponekad dešava da predmeti mesecima čame u fiokama iako Sekretarijat za urbanizam ima zakonsku obavezu da u roku od osam dana potpiše rešenje o prijavi radova.Oni se, znajući šta znači kada se izgubi građevinska sezona, a u iščekivanju da će svakog dana dobiti potvrdu o prijemu radova, ipak odlučuju da na osnovu odobrenja za gradnju počnu da zidaju i postepeno izmiruju obaveze prema Direkciji, prikupljajući saglasnosti javnih komunalnih preduzeća.

Oštećeni sugrađani obično se pitaju šta inspekcija radi jer im je nejasno kako „zatvaraju oči” na pojedinim gradilištima uprkos pritužbama komšija. Inspekcija poriče odgovornost tako što tvrdi da ima samo 13 inspektora u gradu (nadležni za 10 gradskih opština i objekte čija površina prelazi 800 kvadrata) ili da ne mogu da znaju baš za svako gradilište jer im Sekretarijat za urbanizam šalje potvrdu da je izdato odobrenje za izgradnju tek kada ono postane pravnosnažno. Nedorečenost Zakona o planiranju i izgradnji u pojedinim članovima takođe im otežava posao. Miroslava Daskalović, pomoćnik gradskog sekretara za imovinsko-pravne poslove, zadužena za sektor građevinske inspekcije, kaže da jedan inspektor u Novom Beogradu kontroliše 80.000 kvadrata i darecimo na Zvezdari trenutno ima 80, a na Lekinom brdu 50 gradilišta.

– Mi nismo nadzorni organ. Naš posao u stvari je da obiđemo gradilište, da nadziremo postoje li potrebni dokumenti, da li su temelji u gabaritu dozvoljene gradnje i da posle, nekoliko puta obiđemo i proverimo da li se od toga odstupilo – kaže Daskalovićeva.

U Sudu časti Inženjerske komore Srbije kažu da će istražiti najnovije propuste, ali i da su dosad izricali kazne. To mogu da budu javne opomene objavljene u novinama, kao i zabrana rada šest meseci, godinu, pet godina i trajno. Poznato je da je posle veštačenja urušavanja potpornog zida na gradilištu u Čuburskoj ulici struka kaznila izvođača i projektanta zabranom rada na šest meseci.

– Licencu smo oduzeli i šefu gradilišta u Ulici 27. marta gde je prošle godine zid pao na radnika. Sve što se dešava je posledica haotične građevinske operative u zemlji, kao što je, na primer, gradnja između dva objekta gde se ne sprovode sve potrebne mere, istraživanja. Investitori su uglavnom nestručni ljudi koji putem novca dolaze do lokacija, a građevinskom profesijom je zavladao voluntarizam – kaže Miroljub Gaon, predsednik Suda časti Inženjerske komore Srbije.

Izvor: Politika