Bitna činjenica je, da projekat mora da odgovara urbanističkim uslovima u pogledu spratnosti, površine i gabarita, a projektom se utvrđuje i broj i struktura stanova. Investitori vrlo često prostorije koje su u projektu predviđene kao ostave i sušionice, ili tavanski prostor, a u nekim slučajevima i garaže, odmah prilikom izgradnje formiraju i izvode radove kao da se radi o stanu.

 Ovi stanovi na tržištu imaju manju cenu, pa kupci u nedostatku novčanih sredstava olako pristaju na ovu kupovinu, uzdajući se u obećanje investitora da će sve biti u redu, i da će te svoje stanove po dobijanju upotrebne dozvole za objekat moći da uknjiže. Međutim, uknjiženje nije moguće ukoliko investitor ne izvrši prenamenu, a da bi se zajedničke prostorije pretvorile u stan, sem saglasnosti ostalih vlasnika stanova potrebno je i da urbanisti daju saglasnost da je to u skladu sa urbanističkim uslovima, da bi nadležni organ u opštini mogao da da odobrenje za pretvaranje ovih zajedničkih prostorija u stan.

Kada su u pitanju zajedničke prostorije u ranije izgrađenim stambenim objektima, lica koja traže pretvaranje tih prostorija u stan obično ne započinju nikakve radove dok ne pribave svu potrebnu dokumentaciju i odobrenja, ali kada je u pitanju kupovina takvog stana koji u glavnom projektu nije bio predviđen kao stan, mora se voditi računa da je to rizik koji može nositi određene posledice. Onaj ko se upušta u takvu kupovinu, mora uzeti u obzir da će ga pribavljanje dokumentacije za prenamenu dodatno koštati, a može se desiti da se odobrenje za prenamenu i ne dobije, naročito kada su u pitanju garaže, jer prema važećim zakonskim propisima, objekat u gradskim zonama mora imati određeni broj garaža ili garžnih mesta. Glavni projekat se radi prema postojećim urbanističkim uslovima, pa se mora uzeti u obzir činjenica da odstupanje od projekta može biti i odstupanje od urbanističkih uslova, naročito ako dolazi do izmena u dimenzijama, što je obično slučaj kod potkrovlja.

Izvor: Politika