Jovanović za „24 sata“ kaže da mu je, pri stvaranju projekta, osnovna ideja bila „stvaranje životnog prostora po meri čoveka, odnosno stvaranje doma, bivanje u prostoru, tj. identifikacija sa mestom“.

- Pri projektovanju i planiranju ovog stambenog kompleksa, kao jednog vida ekološki održivog stanovanja, glavne odrednice su mi bile izbor lokacije, energetska efikasnost u smislu znatnih ušteda energije i smanjenja emisije ugljen-dioksida u atmosferu, upotreba zdravih materijala, reciklaža atmosferske vode, visok stepen toplotne izolacije, organski dizajn, olakšan pristup osobama sa invaliditetom i intenzivna upotreba zelenila - objašnjava Jovanović, koji trenutno radi u projektantskom birou „Tim inženjering“.

Jovanović je na Mišeluku, na prostoru između ulice Vojvode Putnika i nastavka Institutskog puta u Sremskoj Kamenici, na samoj petlji Mosta slobode, predvideo niz stambenih jedinica različitih veličina, od 45 do 105 kvadratnih metara, podzemnu garažu spojenu vertikalnom komunikacijom sa centrom stambenog kompleksa, lokale, javne i polujavne prostore i mrežu pešačkih staza koje stvaraju dinamičan doživljaj prostora.

Kretanjem po ovim zamišljenim stazama nailazilo bi se na veliki broj mikrolokacija, odnosno prostora za igru, čitanje, odmor...

- Postavljanje kompleksa na tu lokaciju pružilo bi mogućnost da se uz minimalne intervencije na morfologiji terena, izgledu pejzaža i prirodnom okruženju ostvari visok nivo kvaliteta života. Sve zelene površine, koje bi bile zaposednute gradnjom objekta, bile bi vraćene prirodi preko ozelenjenih krovova - kaže Jovanović.

Zemlja kao izolator

Jovanovićevim projektom predviđeno je i ukopavanje objekata i korišćenje zemlje kao izolatora i toplotnog skladišta. Posebnu zanimljivost predstavlja ideja da se sva atmosferska voda sa gornjeg platoa, krovnih ravni objekata i drenažnih cevi prikuplja i koristi za održavanje zelenila i za ispiranje WC školjki u toaletima, a da se kućni otpad odlaže selektivno po grupama, u specijalnim podzemnim kontejnerima.

Zeleni krovovi

Krov projektovanog naselja u potpunosti izgleda kao zatečeno stanje terena. Zbog toga što proizilazi iz lokalnog okruženja ovakva se arhitektura naziva organska, jer se, poštujući prirodne uslove klime, konfiguracije terena i druge uslove, potpuno uklapa u okolinu kao njen organski deo. Cilj mi je bio da svojim projektom stambenog kompleksa na Mišeluku ne narušim prirodu, već da je unapredim i istaknem - ističe Jovanović.

Izvor: 24 sata