To ne znači da one nisu bile racionalno određene ili da je neko pogrešio u računu ili da je prevario one koji nemaju dovoljno informacija. Sve se to može događati u pojedinačnim slučajevima, ali ne može da bude pravilo po kome su se banke i njihovi klijenti ponašali. U proseku, ili u većini slučajeva, ili po pravilu, dakle kako god da se o svemu tome uopšteno govori, ljudi su donosili racionalne odluke, zasnovane na solidnim procenama i u najboljoj nameri. Kako je svejedno došlo do toga da cene budu više nego što se pokazalo održivim? Inflacija cena nekretnina je posledica povećane likvidnosti ili, drukčije rečeno, povećane količine novca, što je, opet, bilo posledica niskih kamata. Zašto su kamate bile niske, to nije teško utvrditi: pre svega zato što je američka centralna banka vodila takvu monetarnu politiku. Ako je novac jeftin, kredita će biti u velikim količinama, a to će dovesti do velike tražnje za, na primer, nekretninama. I to je uzrok inflacije na tom tržištu.

Kada kamate počnu da rastu, recimo zato što se mora obezbediti odgovarajuća količina novca da se finansira deficit u budžetu ili u spoljnoj razmeni ili i u jednom i u drugom, pašće tražnja za kreditima, a s tim i tražnja za nekretninama, pa i do deflacije, dakle pada cena, na tom tržištu.

Dovde se svako ponaša racionalno u datim monetarnim okolnostima. Pad cena nekretnina, međutim, dovodi banke koje su u njih ulagale u neprilike. Pretpostavimo da je kapital banke dovoljan tek da pokrije gubitke na njenim ulaganjima u nekretnine, u tom je slučaju banka praktično u bankrotstvu. Do toga može da dođe i samo ako postoji propis po kome se ta ulaganja moraju unositi u knjige po njihovoj tržišnoj vrednosti. Ukoliko cene nekretnina padnu 20 posto, kao što je praktično slučaj u Americi, to znači da je toliko kapital nestalo sa bankarskih knjiga. To je verovatno dovljno da se čitav bankarski i finansijski sistem nađe u stanju bankrotstva. Ali nije taj propis stvarni uzrok propasti bankarskog sistema, već naduvane cene nekretnina. Propis je to samo pogoršao.

Može se reći, a šta da je postojao propis da banke ne mogu da ulažu u hipoteke? Tada bi došlo do inflacije na nekom drugom tržištu ili bi nastale finansijske ustanove koje posluju izvan postojećeg regulatornog sistema. Ali uzrok krize neće biti ni nepotpuna regulativa, a ni nesposobnost da se predvidi finansijska inovativnost, već ogrešna monetarna politika zbog koje je ponuda novca prevelika i inflacija cena na jednom ili drugom tržištu neizbežna. Kao što se vidi, regulacija privrede je uglavnom nevažna u ovoj kao i u drugim krizama.

Izvor: Blic